Nikada se nisam uklapala u tuđe ramove žena, pre svega čoveka, kao neraskidive celine bića i tela… Uvek sam bila neka druga, neka luda, koja je prkosila svima, koja se smejala životu u lice. Svetica i đavolica, ohola i nežna, alfa i omega… ali sam uvek bila svoja. Nikada nećeš reći da sam živela kako su drugi živeli, kako su hteli da i ja živim… možda sam i zato toliko patila, maštanje je ipak skupo… računi za snove dolaze… pre ili kasnije, vreme zakuca na vrata sa dovoljno dugačkim spiskom za neizmirene račune i onda ti zajedno s njim iz ruku isklizne razumno objašnjenje za korišćenje mozga.
Nikada nisam volela poimanje romantike, nikada nisam volela ruže, šaputanja… ja sam samo tražila ljubav, ali ona nije tražila mene… A onda je došlo neko drugo vreme, kada nisam želela da volim, čak ni sebe, tad ni za sobom nisam patila…
#putujucasrca #love #beautiful #happy #cute #nature #girl #fun #style #smile #travel #culture #travelblog #see #putovanja #writer #woman
Ko zna, možda bi bilo bolje da sam ih poslušala, da sam ugušila ideale, mladost, o snovima da i ne govorim … Ali kako bih se onda opravdala sebi, srcu – koje je nepopravljivo teralo po svome…
Nikada nisam volela slatkorečivost, nisam prihvatala komplimente – oprostite što sam znala koliko vredim, zar ne znate da starom kockaru ne možete podvaliti? Ja sam studirala promašaje, lepe reči, navikla da od njih pletem tanane niti koje se lepe za srce, da osmehom osvajam i lomim bez borbe… a opet najteže je lomiti svoje biće…
Duh mi se skrivao iza gomile papira, nanizanih rečenica koje vise u vazduhu, a srce se ponekad odavalo i ostajalo ogoljeno, razobličeno pod pritiskom mase… pod pritiskom ljudi koji nisu imali svoje snove već su krali tuđe…
*Sva prava zadržana
留言